l0la

Где ми се летос расцветала глава никла је коса, под прстима осећам кратке влати, смешно стрче и расту у вис. А испод, испод... Pajaros en mi cabeza...

Сестру, родитеље, кумове, ујака, баба- Олгу, В, М, О, М, Ј. и Н, звезде на Ван Гоговим платнима, мачке, нарочито моју, песме Мирослава Антића, Васка Попе, Бранка Миљковића, Стевана Раичковића, Радета Драинца и Матије Бећковића,  волим топлу чоколаду, стихоклепања и тамбурања Ђ. Балашевића, Сатијеве Гимнопедије, глас Ника Кејва, очи Пола Њумена, Мироове боје, Медитеран, Малог принца и Холдена Колфилда, Силмарилион, липоред у Палмотићевој, магнолије у Гран де Грасија, Имлеков јогурт, дебеле књиге (има више пре краја), Пекићеве романе и шести Петровићев дан, син ће ми се звати Растко, олизивање свих могућих поклопаца, нарочито од јогурта, прављење колача, волим посвећивање пажње детаљима, осам гигабајта музике на  плејеру, писање писама, правих правцатих, куповање ципела, бирање поклона који ће пристајати примаоцу, кафу са млеком, да пијем воду са чесме из шаке, поглед са моје терасе, плажу у Масноу, грљења са џукцима- луталицама, грејање вазда промрзлих прстију у туђем џепу, шкрипање снега под чизмама, шетње, вожњу бициклом суботом поподне Великим Друмом кратких Каталонаца, Трг Реи и онај други, испред Катедрале, мирис врућег хлеба, вожње аутобусом уместо метроом, волим Партизан црнобелебооооје и остала сам на послу док се није решило јесте ли, или није кош, свађајући се наглас са каталонским коментаторима, волим што већ имам карту за реванш... :)

9 Comments: